Замислите место где први акорди постају песма срца, где дечији снови постају музика, а труд прераста у уметност. То место је Основна музичка школа „Невена Поповић“ у Гроцкој — школа у којој се музика не само учи, већ живи.
Ова школа није само образовна установа — она је мали свет великих талената. Ту се сваког дана чују звуци клавира, виолине, флауте, гитаре, хармонике и виолончела, док вредни ђаци уче не само како да свирају, већ како да говоре језиком музике, универзалним језиком који сви разумеју.
Посебно смо поносни на нешто што не постоји свуда — четворогодишњи смер српског традиционалног певања. У свету који се брзо мења, наши ученици уче да сачувају оно што је највредније: мелодије које су преношене с колена на колено, из душе нашег народа.
А онда долази енергија! Наша школа има више од учионица — она има и своје оркестре! Ту су бендови који сви знају – „Чудна шума“ и „Детектори музике“ су бендови из Врчина, а бенд „ЗаВ“ је из Гроцке, а састављени су од ученика наше школе. Они не само да свирају рок са правим жаром, већ и наступају хуманитарно, показујући да је музика најлепша кад се дели. Имамо и хор флаута, гудачке ансамбле, камерне саставе и мале и велике хорове, групе певача у којима се гради дух заједништва и заједничког звука.
Ученици наше школе из године у годину освајају награде на такмичењима, од општинског до републичког нивоа и то не само због талента, већ због марљивог рада и подршке коју добијају од својих наставника. Али успех се не мери само дипломама и наградама. Успех је и осмех детета које први пут засвира или отпева песму. Успех је и аплауз публике на концерту, и сузе радоснице родитеља. То је наша мисија. И то је наша музика.
Зато смо у среду, 11. фербуара 2026. године, славили не само школу, већ и љубав према уметности, посвећеност и искру талента у сваком нашем ученику. Нека ова нота траје — јер код нас, у Гроцкој, музика има срце. И то срце куца снажно.
Али јуче, поред свих осмеха, нота и аплауза, носимо у себи и једну тиху тугу, јер смо свирали свирамо и певамо за неког ко више није са нама — а заувек је остао део нас.
Вукан Срдановић био је ученик наше школе. Био је дечак са осмехом који се памти, са радошћу у очима кад свира, са нечим што се не учи — са душом уметника. Вукан је био и друг, и ученик, и дете које је волело музику свим срцем. Његов прерани одлазак оставио је празнину — али и обавезу да се сећамо, да стварамо, да волимо још јаче, баш као што би он то желео.
Ово је био четврти по реду Меморијални концерт „Вукан Срдановић“ — знак да га нисмо заборавили, нити ћемо. У сваком тону, у свакој песми, у сваком аплаузу — куца и његово срце.
Концерт је почео једном посебном песмом— песмо коју су наши ученици сами написали и компоновали, и речи и музику. Ауторска песма “ЗаВ”, коју изводи истоимени бенд, настала је из њихових сећања, из емоције коју носе у себи, из жеље да кроз песму говоре оно што се не може рећи обичним речима. Та песма је њихово заједничко писмо Вукану. Текст за песму је написала уценица Ирена Николић, док је музику искомпоновала Мила Кијевчанин. Бенд чине следећи чланови: Ирена Николић–вокал и клавир, Мила Кијевчанин–гитара, Михаило Јовичић – гитара, Коста Кристић – бубњеви, Сташа Будимлија – виолина и Вишња Димитријевић – вокал и перкусије
Песму Дарка Кљајића Девојко мала интерпретирао нам је камерни састав гитара из Винче, који чине Вук Белензада, Нина Ибишевић, Вукан Топаловић, Ђорђе Николић, Стефан Ђукић и Вукашин Спасојевић, ученици из класе Ђорђа Станковић, Нине Ђурђевић и Марка Марисављевића.
Камерни састав флаута извели су нам популарну филмску сцену У пећини горског краља, коју је компоновао славни Едвард Григ. Ову дивну дочарале су нам Лена Рибаћ, Сара Јовановић и Милица Вукотић, уз подршку наставнице Александре Стевановић и клавирску сарадњу Ане Вулетић. Велики хор музичке школе „Невена Поповић“, под диригентском палицом наставнице Бојане Ђукић и клавирским сарадником, наставницом Аном Вулетић, одушевили су публику извођењем Жабље идиле Константина Бабића и Clap your hand од Џорџа Гершвина. Овације публике говориле су више од сваке речи.
Штраусов Валцер у Це-дуру извео нам је клавирску дуо „Два света“, у саставу Ива Љубисављевић и Вукашин Пантић из класе Милана Медошевића.
Интерпретација популарне филмске музике, и овај сегмент концерта, заокружен је извођењем нумере Нина Роте, односно темом из филма Кум, коју нам је извео камерни састав Винча - Теодора Марковић и Марија Димоски – флаута, Емилија Јовановић, Лана Булатовић, Јанко Цветановић и Анђелија Вујчић - виолина, Тамара Здравковић - виолончело и Миња Васић – клавир. Наше ученике су припремили наставници: Емилија Гавриловић, Марија Благојевић, Јована Радојковић, Катарина Терзић, Андријана Ђокић.
Следећи сегмент нашег концерта представиле су домаће нумере. Кренуло се најпре са нашом традицијом, коренима и културном баштином.... Српско коло Повратак Шумадији извео нам је квинтет, однонсо камерни састав хармоника из класе Петра Велучковића. Наши акордеонисти Михајло Брановић, Михајло Стевановић, Михајло Тришић, Павле Павловић и Лука Вучковић импресионирали су публику својим извођењем и завредили громогнасне аплаузе.
Мешовита група певача из класа Сузане Ђорђевић и Ане Кецман – њих 20-так, уз инструменталну пратњу наставника наше школе у Винчи: Ања Павловић (виолина), Емилија Гавриловић (флаута), Петар Величковић (хармоника), Сузана Ђорђевић и Ана Кецман (перкусије), извели су нам нумере Биље Крстић из филма „Зона Замфирова“ - Пуче пушка.
Бајагину песму Са друге стране јастука извео нам је камерно-вокални ансамбл „Гроцка“ из класа наставника: Анастасије Костић“ и Милоша Зубца, а мешовити бенд и хор флаута надовезали су се на претходну нумеру извођењем популраних поп нумера Хавана и Ла бамба.
Песме Екатарине Велике и Октобра 1864 извео нам је бенд „Детектори музике“ у саставу: Вера Ђорђевић и Драгана Анђелковић–електрична гитара и вокал, Мила Митровић–флаута и вокал, Андреа Солунац-клавијатура, Алекса Анђелковић–бас гитара и Гвозден Момчиловић–бубањ. Затим је наступио и бенд „Чудна шума“ који нам је за ову прилику извео нумере Кербера, Ју групе и Смака.
Након громогласних аплауза, одушевљења публике нашим извођачима и изведеним програмом, такође и бројношћу публике (један велики део људи није могао да уђе у салу), схватили смо да нисмо једини који мислимо, причамо, сећамо се и не заборављамо нашег Вукана. Вечерас смо сви заједно или музицирали или својим присуством доказали да је ово вече било незаборавно... вече за сећање, за част и славу нашег Вукана.
Програм је водио наш велики пријатељ, музичар, перкусиониста, глумац и телевизијски водитељ, Бојан Боки Ивковић, уз асистенцију наставника Бранка Тријића, чинећи атмосферу позитивном, ведром и насмејаном, баш онако како би и сам Вукан желео.
Премијерно је пуштена песма за Вукана, под називом „ЗаВ“, коју су Вуканови другари написали, а уз помоћ наставника Бранка и студисјки снимили. Верујемо да ће ова посебна песма до следећег концерта имати и свој спот. На нашем меморијалном концерту музика је, баш као и Вукан, била светлост која нас окупља, спаја и подсећа колико је сваки живот драгоцен.
