\ Концерт одсека за српско традиционално певање

Музика као лек

muzika medicina

Пријатељи школе

tarisio2

Треба да се зна

treba da se zna

header

Концерт одсека за српско традиционално певање

У среду, 8. јуна, у свечаној сали Општине Гроцка, наставнице са одсека за српско традиционално певање, Ана Јовановић, Катарина Милосављевић и Исидора Арсић окупиле су чак педесеторо ученика на сцени који су пред многобројном публиком одржали годишњи концерт.
Посматрано географски, кроз порекло песама или кроз типове певања попут једногласног и вишегласног, српска традиционална музика обилује богатством стила и облика. Путовање кроз разноврсност нашег културног наслеђа започело је на Косову и Метохији са песмама ,,Подуна гора зелена” и ,,Билбил пиле не пој рано”. Потом, свратили смо до централне Србије и песама: ,,Ветар дува од Мораве”, ,,Циганка ми гатала на трави”, и ,,Ја у башти, а Миле ми вели”, а онда се попели и до Војводине: ,,Ај, Сањанке, све дјевојке”, ,,О, мој Миле медени”, ,,Јасеновац мило село моје”. Затим, из равне Војводине, долином Дунава, преселили смо се у источну Србију како би чули песме: ,,Расти, расти мој зелени боре”, ,,Чубро Маро, јесил’ чула Маро” и ,,Северинке, бело грло”.
Како је традиција кроз векове преношена усменим путем, извесно је било да ће трпети и одређене промене. Истрајност у задржавању традиционалних облика са једне стране и инвенција са друге, дају слободу појединцу да креира самостално, као и да ствара ново и невиђено, те тако и ми обрађујући традиционалне вокалне облике, ослањамо се на иновативност како бисмо утисли зуб данашњег времена и на тај начин можда још више приближили слушаоцу јединственост нашег културног наслеђа. У прилог томе говоре песме ,,Николо гајле големо”, ,,Заспо ми је драги”, и ,,Стојна мома бразду копа”.
Да музика не познаје границе показује жеља и воља наших ученика да изводе песме које долазе из земаља у окружењу и то из Бугарске ,,Ерген деда”, као и песме из Македоније и Румуније ,,Гугу Тина” и ,,Каранфилче девојче”.
Како бисмо заокружили наше вокално путовање, вратили смо се до Косова и Метохије и песама: ,,Во наше село малово”, и ,,Маријо ћеро мори”.
Нашa вокална авантура не би била комплетна без присуства наставника: Милоша Зубца - кахон, саз, Јоване Стајић - тарабука, Тијане Јовев - флаута, Марије Цвејић - виолина, Милоша Спасића - клавир и Богдана Благојевића - гитара, који се увек несебично дају за заједничке пројекте.
Иако је услед лоших временских услова концерт одржан у свечаној сали Општине Гроцка, а не у архаичном амбијенту Ранчићеве куће, како је било планирано, љубитељи традиције нису били ускраћени лепоте наших песама.
Најлепши утисак је свакако оставила слика педесет ученика на сцени чији су осмеси, интерпретација, плетенице, шналице, као и аплауз публике испуњавали и улепшавали свечану салу од почета до краја концерта. Верујемо да њихово време тек долази и да ћемо нашим вокалним путовањем, а они својим кроз живот неговати и сачувати од заборава богатство наше традиције.