Галерија 
У среду, 13. децембра 2017. године, у просторијама матичне школе у Гроцкој, концертом и беседом свечано је обележено ново име наше школе. Од почетка школске 2017/18. године наша школа поносно је понела име велике пијанисткиње и педагога, редовног професора Факултета музичке уметности Невене Поповић.
Као што и приличи великим и значајним догађајима приредили смо леп пријем и дочек нама веома значајних гостију. Разлог за окупљање у нашој можда малој школи, а не у великој сали општине или основне школе је да уживамо у звуцима на Невенином клавиру и да свечано отворимо Кутак Невене и Боривоја Поповића.
Госте су дочекали сви запослени ОМШ „Невена Поповић“, а посетили су нас: чланови наше локалне заједнице: заменица председника ГО Гроцка госпођа Живадинка Аврамовић, чланови општинског већа - за образовање господин Живадин Митрић и за културу господин Зоран Мирков. Овај догађај никако не би био овако посебан без чланова блиске породице покојне проф. Невене и проф. Боривоја Поповића: ванредног професора у пензији Академије уметности у Новом Саду господина Васила Гелева, господина Александра Јанковића, госпође Тање Продановић и госпође Оље Миловановић. Наша школа дугује посебну захвалност управо чалновима породице Поповић на помоћи при добијању имена, на поклоњеној заоставштини: полуконцертном клавиру Невене Поповић, пијанину Боривоја Поповића, комплетној књижној, нотној и аудио грађи и помоћи при другим активностима у опремању наше школе: од табли са именом како за матичну тако и за 3 подручне школе, ормана са експонатима, ормана за библиотеку и многих других ствари. Велико им хвала. Верујемо да ће наша школа у будућим временима тек блистати.
Велика нам је част и задовољство што смо имали прилику да будемо домаћини блиским дугогодишњим пријатељима и бившим студентима, а данас професорима на ФМУ у Београду, проф. Невене Поповић. Нашем позиву су се радо одазвали и са радошћу нам у госте дошли: професор емеритус Даринка Матић-Маровић, професор емеритус Радмила Смиљанић, редовни професори: др Дубравка Јовичић, мр Лидија Станковић, мр Бранко Пенчић, др ум. Владимир Цвијић и ванредни професори: мр Владимира Милошевића, др ум. Љиљана Вукеља и мр Драгана Тодоровић. Гошћа нам је била и Ружица Ћирић, музички уредник Радио Београда 1, која је читај догађај пропратила и снимила.
Наша прослава не би била толико свечана да са нама није била наша бивша директорка Јадранка Црногорац, као и колеге директори основних школа: господин Радивој Миљић, господин Небојша Трифић, господин Владимир Бокић, госпођа Љиљана Бошковић, средње школе господин Селимир Радосављевић, Центра за културу госпођа Зорица Атић и пријатељи наше школе који редовно прате и подржавају наш рад. Посебан поздрав и захвалност упућен је нашим учесницима догађаја - бившим студентима, а сада професорима Драгани Томић, Николи Зарингеру и Милошу Спасићу и нашој ученици Јовану Ђорђевић (2. разред клавира у класи проф. Катарине Фаркаш).
Кратак осврт на настајање и развој Основне музичке школе изложио је нототекар школе проф. Мирко Јеремић, док је директорка школе Мр Бранка Ивковић- Петронић уручила захвалнице за успешну сарадњу и подршку при активностима школе општини Гроцка, Факултету музичке уметности, Катедри за клавир ФМУ и блиским рођацима Невене и Боривоја Поповића. Директорка школе је истакла како је велика ствар када као образовна институција успете да први понесете име једне даме. Заправо ми смо једина музичка школа у Србији која носи женско име. Претходне школске године нам је то пошло за руком, да ли судбински или сплетом околности не знамо, али успели смо у својој намери. На предлог Стручног већа за клавир, који је подржало Наставничко веће и сви запослени школе, одлучено је да се са предлогом најпре обратимо Савету родитеља, локалној заједници и Председнику општине Гроцка како би подржали Наставничко веће у иницијативи, а затим и Органу управљања који би донео одлуку о давању назива установи.
Све инстанце су нас благонаклоно подржале, укључујући и Факултет музичке уметности, који се са великим задовољством одазвао нашем позиву и иницијативи. Елаборат и сва пратећа документација су припремљени и предати Секретаријату за образовање и дечју заштиту, Школској управи Београд и највишој инстанци – Министраству просвете, науке и технолошког развоја.
За 23 године рада школе ученицима је пружена прилика да уче клавир, виолину, виолончело, гитару, хармонику, флауту, српско традиционално певање уз солфеђо, теорију, хор, камерну музику и упоредни клавир. Наравно, најмлађи нараштаји, од 5 до 8 година, имају прилику да похађају припремни разред. Данашњи колектив Основне музичке школе прославља 23. годину од оснивања са 46 запослених и 531-им уписаним учеником. Присутни смо, поред матичне школе у Гроцкој, и у осталим деловима Гроцке: у Врчину, Винчи и Умчарима – где се налазе наша издвојена одељења.
Ко је била Невена Поповић?
У разним публикацијама и критикама може се прочитати њена биографија, концертни и педагошки резултати. У њима проф. Невену описују као једну велику пијанисткињу и истакнутог професора Факултета музичке уметности у Београду, која је наступала као солиста, камерни музичар и са оркестрима у Србији и иностранству. Невена је била педагог који је изнедрио огроман број успешних студената, од којих њих 10-так ради на ФМУ као професори клавира.
„Стремљења, надања, хтења... Чекања и чежње... Будућност... И све то у једној јединој, за мене магичној речи – музика.
Када једном дозволиш да те запањи чудесна игра тонова, свесно јој се предајеш за цео живот, јер је нећеш моћи напустити. Она ти постаје неопходна, као светлост, храна, вода, сан. Постаје твој дах, твоја мисао, покрет, цело твоје биће.“
Овим речима је Невена Поповића у ђачким данима говорила о својој пасији и животном путу. Тај животни пут у њеним речима није првенствено клавир као инструмент за којим је током целог свог живота пленила домаће и светске подијуме, него музика као израз који је кроз свој инструмент слала хиљадама људи који су је током њених концертних дана пратили са друге стране позорнице. И управо у оваквим речима ми препознајемо њен ауторитет пијанисте и педагога који је код својих многобројних студената захтевала и однеговала како би наставили са, чини се правом суштином свог позива.
Говорити о Невени Поповић није ни мало лак задатак. Њена делатност била је вишеструка: као педагог, као пијаниста, као члан многобројних жирија различитих такмичења и домаћих и интернационалних. Управо таквим ангажманима допринела је развоју како клавирске педагогије и такмичења, тако и многобројним институцијама на којима је радила.
О Невени Поповић као пијанисткињи домаћа и страна критика је увек имала речи хвале. Писали су да њен пијанизам одликује „висока техника“ која „има своје унутрашње покретаче у споју великог замаха, словенске топлине и изузетне осетљивости.“ Инострани критичари карактерисалису је као „феноменалан пијанистички таленат из Југославије“ којој је „пијанистичка техника само средство да свој богати емотивни потенцијал и изражајну снагу претвори у музику [...] у дубоком личном контакту са садржајем дела.“
О томе какав је заправо човек била Невена Поповић, о стварима које не можемо прочитати у њеној биографији рекла нам је проф. др Дубравка Јовичић, редовни професор ФМУ у Београду. Причајући о музичким и животним корацима како себе тако и Невене Поповић (биле су вршњакиње и пријатељице), професорка се осврнуа на многе лепе тренутке које су заједно провеле и напослетку је прочитала говор и причу о Невени од проф. Николе Рацкова (који је нажалост био спречен да присуствује, али је припремио пригодан текст за нас).
Поред имена Невене Поповић стоји и име њеног оца, великог педагога, аутор инструктивне литературе за солфеђо; аутора инструктивне и методичке литературе за музичко васпитање; аутора студија, чланака и саопштења из области музичке педагогије и извођаштва; композитора уметничке литературе – претежно хорске; хорски диригент; члан жирија на многим престижним хорским такмичењима, као и такмичењима из солфеђа – Боривоја Поповића.
Лик и дело Боривоја Поповића најбоље је присутнима представила и дочарала Мр Драгана Тодоровић, професор солфеђа и методике наставе солфеђа ФМУ, чији је докторски рад управо на тему Боривоја Поповића.
Све што смо до сада поменули представља само један мали делић свега онога што чини и што јесте Невена Поповић. Као неко ко је оставио велики траг иза себе у области уметничке музике и клавирске педагогије, наша школа има ту част и привилегију да понесе име Невене Поповић. Овим чином наша школа добија и обавезу да младим поколењима и свим будућим ученицима преноси знања и постулате које је, сада наша Невена свесно поставила својим преданим и посвећеним радом.
Музички интермецо између причања о Невени и Боривоју Поповићу извели су на, на Невенином клавиру, следећи учесници: Драгана Томић, која је одсвирала Шопенову Баладу у Еф-дуру; Јована Ђорђевић, која је извела „Скицу јесени“ од Џилока; Брамсов „Интермецо у Ес-дуру, опус 117 број 1“ и Дебисијево „Острво радости“ извео је Милоша Спасић; Бартокову „Свиту за клавир оп.14“ одсвирао је Никола Зарингер и камерни дуо, у саставу наших наставника Надежде Станојевић (виолина) и Марије Васић (клавир), а које су нам за ову прилику извеле „Танго синдерела“ од Зорана Радетића.
Гости школе су, након свечаности, имали прилику да погледају Кутак Невене Поповић, Кутак Боривоја Поповића и, напослетку, библиотеку наше школе у којој се налази велики, још увек не сасвим сређени део заоставштине породице Поповић.
