Галерија 
У понедељак 23. априла музичка школа „Невена Поповић“ из Гроцке организовала је стручни скуп – трибину под називом Сто година од рођења Боривоја Поповића (1918-2018). Скуп је окупио 102 пријављена учесника - наставника основних и средњих музичких школа из Београда, Смедерева, Пожаревца и Лазаревца, као и наставника музичке културе у основним школама Београда, који су имали прилику да чују до сада мање познате чињенице о професору Боривоју Поповићу. Излагачи су били мр Драгана Тодоровић, мр Марко Алексић, мр Јелена Дубљевић и мр Весна Кршић – Секулић, професори Факултета музичке уметности у Београду.
Скуп је одржан у великој скупштинској сали ГО Гроцка, и организован је под покровитељством градске општине Гроцка, на челу са председником господином Симоновићем, који су се побринули заједно са музичком школом да дочек, атмосфера и пригодни поклони код гостију остану у лепом сећању и за препричавање.
Разлог овог скупа јесте тај што је основна школа „Невена Поповић“ у току прошле године добила као поклон заоставштину Боривоја и Невене Поповић. У тој заоставштини нашао се велики број књига, партитура, дискова, плоча и многих других ствари, а између осталог и рукописи композиција Боривоја Поповића. Многе од тих композиција нису биле познате јавности и остале су само у рукопису. Овај скуп је због тога осмишљен како би дао ново светло у погледу на Боривоја Поповића. Тај преглед је био теоријске и практичне природе, у виду предавања и у виду концерта који је на крају био одржан и на ком су биле изведене композиције Боривоја Поповића за виолину, клавир и хор.
Контекст у ком је професор Боривоје Поповић био представљен присутним наставницима обухватио је његове вишеструке делатности које је током свог професионалног бављења музиком успео да у мањој или већој мери помири око свог позива – музике. Са једне стране оно по чему је највише остао познат јесте дисциплина музичке педагогије којом се бавио током великог дела свог живота како у музичкој школи „Станковић“, тако и на Факултету музичке уметности у Београду. Насупрот тога стоји његова композиторска делатност која се највише профилисала у хорској музици. Боривоје Поповић је био члан жирија на хорским такмичењима, а посебно се истиче Дечији хорски фестивал у Шапцу где је био готово редован члан и за који је писао обавезне хорске композиције. На самом крају, Боривоје Поповић је одржао велики број семинара и предавања из методике наставе солфеђа. Све ове делатности Боривоја Поповића биле су представљене слушаоцима кроз неколико предавања која ћемо у даљем тексту представити.
Након што су у уводном делу говорили директорка школе мр Бранка Ивковић – Петронић, заменица председника општине Гроцка Живадинка Аврамовић и члан општинског већа за образовање и просвету општине Гроцка Живадин Митрић, радни део трибине отворила је мр Драгана Тодоровић пленарним предавањем са темом Биографија Боривоја Поповића. У овом пленарном предавању мр Драгана Тодоровић је говорила о животу Боривоја Поповића, као и о свим важним догађајима које су обележиле његов професионални рад и приватни живот. Осветљене су неке нове чињенице из његовог живота које су до сада биле мање познате.
Након овог уводног предавања уследило је предавање мр Јелене Дубљевић која је говорила на тему Музичко школовање у Србији почетком 20. века. Предавање је било постављено у контексту система музичког образовања у времену у коме је Боривоје Поповић учио, студирао и започео своју музичко-педагошку каријеру. Учесницима трибине предочени су подаци о почецима музичког школовања од оснивања прве музичке школе и борбе Стевана Стојановића Мокрањца, па све редом до времена када је музичко школовање у Србији постављено на професионалније темеље. Кроз ово предавање учесници су могли да чују потешкоће које су отежавале професионални развој нашег поднебља. Међутим, велика жеља за напредовањем и приближавањем европским токовима који су у 20. веку достигли значајан ниво, подстицала је наше музичке посленике да се предано посвете достизању виших циљева и побољшању друштва уопште.
Предавање на тему Поља деловања Боривоја Поповића, музичког педагога, музичког писца, композитора и диригента мр Драгана Тодоровић је говорила из два дела. У првом делу било је речи о његовој диригентској и композиторској делатности. Мр Драгана Тодоровић је, када је у питању Боривоје Поповић као композитор предочила учесницима трибине да је Боривоје Поповић из себе оставио и инструменталне композиције за које се до сада није знало. Навела је да су то композиције за клавир (Песма и Звона), затим за виолину (Пасторала, две Сонате), за виолину са клавиром (Виртуозно коло, Романса, Песма бола и др.) и, оно што је до сада највеће откриће, композиције за камерне саставе: Гудачки квартет за четири виолине, Младост за гудачки оркестар, Пасторала писана за квинтет (флаута, три виолине и виола). Поред тога, навела је и хорска дела и посебно дело Нанина успаванка писану за женски хор која је постигла велики успех и која је и данас веома популарна. У случају Боривоја Поповића као диригента, било је речи о хоровима које је предводио веома успешно и који су остварили запажене резултате својим концертним активностима.
У току излагања другог дела на исту тему, било је речи о Боривоју Поповићу као музичком педагогу. У овом контексту, Боривоје Поповић је представљен као веома добар професор методике наставе солфеђа који је умео на веома добар начин да својим студентима пренесе знање из ове области. Поменуте су све књиге и сви написи које је Боривоје Поповић писао о овој области. Поред тога, поменути су и симпозијуми и предавања која је Боривоје Поповић држао на територији бивше Југославије.
Излагање мр Весне Кршић – Секулић пропратило је велико одушевљење пристуних учесника. Ово није зачуђујуће будући да је било говора о сећању на Боривоја Поповића најпре као професора, а потом и као колегу. У контексту професора мр Весна Кршић је говорила о свим начелима и знањима која је научила од свог професора који јој је предавао предмет Методику наставе солфеђа. Исто тако говорила је о појединим сећањима и догађајима са испита и семинара на којима је Боривоје Поповић показао успешност себе као педагога. Насупрот томе, прича о Боривоју Поповићу као колеги подсетила је Весну Кршић на почетке њеног рада на Факултету музичке уметности у својству асистента и неких првих савета које јој је њен професор, а тада колега, Боривоје Поповић дао.
Један уже стручан рад мр Драгане Тодоровић био је на тему Принцип функционалне многостраности у методичком систему Боривоја Поповића при савлађивању мелодике – идејни и последични аспект. На ову тему мр Драгана Тодоровић је говорила о методичком принципу који је осмислио Боривоје Поповић, а који се тиче међупредметне корелације. Наведено је да је он био први који је покренуо питање корелације између предмета и стварање веће везе између наставе инструмента и наставе солфеђа. Из оваквог погледа проистекле су и неке магистарске тезе које су додатно прошириле поглед на овакву везу између предмета.
Мр Марко Алексић је написао теоријски рад који је имао поглед на хорске композиције и то кроз тему Хармонски језик Боривоја Поповића у композицијама за хорске ансамбле. Аутор рада је анализирао композиције кроз визуру музичког облика и хармонског језика. Поред тога направио је и поглед који се тиче повезивања музике и текста.
Практични део трибине одржала је мр Драгана Тодоровић која је заједно са својим студентима друге године Одсека за музичку педагогију Факултета музичке уметности демонстрирала четири примера етида из књиге Интонација Боривоја Поповића. Студенти су уз пратњу своје професорке извели те четири етиде, док је Драгана Тодоровић и аналитички приказала проблематику изабраних вежби.
Као што смо на почетку рекли, на крају трибине је био одржан и концерт на ком су се извеле композиције Боривоја Поповића. На концерту су наступили студенти Факултета музичке уметности у Београду Никола Зарингер (клавир) и Љубомир Трујановић (виолина) који су извели Звона за клавир, Пасторалу за виолину, Песму за клавир и Романсу за виолину и клавир. Поред њих наступили су и ученици наше музичке школе и то као хорски ансамбли. Концерт је отворио хор ученика из класе солфеђа професорке Бојане Ђукић који је уз клавирску сарадњу професорке Маријане Калинић извео композицију Нанина успаванка. Хор основне музичке школе „Невена Поповић“ је под вођством професора Петра Швабића и уз клавирску пратњу професора Жарка Голубовића извео Фестивалску песму.
Трибину је затворила мр Драгана Тодоровић исказујући задовоство због организовања оваквог скупа који је отворио нове теме и нова истраживака поља о Боривоју Поповићу. У нади да ће се овакав скуп, или скуп ширег формата и даље организовати, она је пожелела да се и наредне године видимо.
