Запослени 
• „Моје сигурно место“ (Вођена имагинација)
У издвојеном одељењу ОМШ „Невена Поповић“ у Винчи педагог школе одржао је са ученицима радионицу на тему „Моје сигурно место“ техником вођене имагинације. Различитим техникама опуштања водитељ уводи децу у релаксирано стање, након чега децу води кроз плански написану причу наративном методом.
Прича је конципирана тако да сваки ученик за себе креира њен правац, ток и крај. Тиме водитељ подстиче њихову машту и стваралачки дух тзв. унутрашњих слика. Током овог процеса водитељ је сапутник који води и подстиче децу на суочавање са препрекама на које наилазе, он добија увид у ученикове потребе и унутрашње конфликте, а кроз разговор након процеса имагинације помаже ученику да дође до решења.
По завршетку вођене имагинације, ученици имају прилику приказати свој доживљај цртежом и продубити самоспознајни процес. Циљ радионице јесте развијати осећај сигурности и заштићености као и осећај самопоуздања. Такође кроз сам процес деца креирају позитивну слику и свест о себи.
•Емоције и шта са њима?
Кроз радионичарски рад, са ученицима смо разговарали о емоцијама, врстама емоција, о испољавању истих. Причали смо о ПРИЈАТНИМ И НЕПРИЈАТНИМ ОСЕЋАЊИМА и покушали да кроз игру, песму, цртање и пантомимом увидимо које врсте емоција постоје, каквог интензитета могу бити као и да увидимо начине на које се могу испољавати.
Научили смо да је срећа лепа емоција, али да насупрот њој постоји и туга која је такође нормална и присутна јер без ње не бисмо били свесни када смо срећни. Разговарали смо о страховима и суочавали се са њима, схвативши притом да нам је свима било лакше када смо их поделили са неким. Поврх свега добро смо се забавили и научили пуно тога новог и занимљивог.
•Комуникација и рад у групи
Разговор је најчешћи и најважнији облик комуникације међу људима. Међутим, овај облик не искључује конфликтне ситуације, односно сукобљавање. У свакодневном животу чујемо пуно грубих и погрдних речи, које полако постају у свакодневном речнику нормалан начин изражавања. Како изаћи из тог зачараног круга агресије и нетолеранције? Можда не можемо промијенити друге, али можемо променити себе, своје прихватање и опхођење. Можемо научити говор прихватања. То је говор којим показујемо разумевање друге особе, њених осећаја, мисли и ставова, њених потреба. Притом не напуштамо властито мишљење ни властите ставове, осећаје и потребе.
Кроз радионичарски рад и радионицу ,,Заробљени у пустињи“ ученици су имали задатак да доносе одлуке које се тичу њих самих, а затим су стављени у ситуацију да у истим околностима али са групом деце пробају да донесу заједничку одлуку. Дискутовали смо на крају часа о томе да ли им је било лакше да доносе одлуке које утичу само на њих и која је разлика у начину размишљања и понашања када je неопходно саслушати и туђе потребе и мишљења. Увидели смо да се комуникација може одвијати у више праваца али да би била сврсисходна морамо поштовати особу поред нас, слушати је и ценити њено мишљење чак иако се са њим не слажемо.
| < Претходна | Следећа > |
|---|
