Запослени 
Када екран „подешава“ мозак детета: како то утиче на учење у музичкој школи?
Данас наставници музичких школа све чешће примећују необичан парадокс: дете може сатима да гледа кратке видео-снимке, брзо да се пребацује између игара и апликација, али већ после 10 минута часа солфеђа губи концентрацију. Родитељи то често називају лењошћу или недостатком дисциплине. Међутим, проблем може бити много дубљи.
Музичко образовање је посебно оптерећење за нервни систем. Оно захтева стрпљење, пажњу, развој памћења, фине моторике и способност да се прихвати „спор резултат“. Савремени дигитални садржај делује супротно: мозгу даје брзу награду без труда. Јарке слике, бескрајно скроловање и тренутни емоционални стимуланси буквално преобликују систем пажње код детета.
Као резултат, на часу музике настаје унутрашњи конфликт. Мозак навикнут на брз допамин почиње да доживљава лествице, етиде или музичке диктате као превише „споре“. Детету постаје тешко да седи за инструментом, слуша наставника, учи напамет композиције или ради на исправљању грешака. И то често није ствар карактера, већ преоптерећења нервног система.
Посебно се то види на часовима солфеђа. Управо ту дете треба не само да чује, већ и да анализира звук, одржава пажњу и користи унутрашњи слух. После неколико сати проведених уз телефон, мозгу је много теже да издржи такав „суптилан“ рад.
Ипак, музичка школа може бити не проблем, већ напротив — начин да се нервни систем обнови. Жив звук, певање, свирање инструмента, ансамбл, па чак и слушање тишине између музичких фраза, враћају детету способност да се концентрише и да осети стварни свет, а не само дигитални ток.
Зато је данас главни задатак родитеља и наставника не само да терају децу да више вежбају, већ да им помогну да поново науче да слушају. Не само музику, већ и саме себе.
| < Претходна | Следећа > |
|---|
