III Меморијални концерт „Вукан Срдановић“

Замислите место где први акорди постају песма срца, где дечији снови постају музика, а труд прераста у уметност. То место је Основна музичка школа „Невена Поповић“ у Гроцкој — школа у којој се музика не само учи, већ живи.

Ова школа није само образовна установа — она је мали свет великих талената. Ту се сваког дана чују звуци клавира, виолине, флауте, гитаре, хармонике и виолончела, док вредни ђаци уче не само како да свирају, већ како да говоре језиком музике, универзалним језиком који сви разумеју.

Посебно смо поносни на нешто што не постоји свуда — четворогодишњи смер српског традиционалног певања. У свету који се брзо мења, наши ученици уче да сачувају оно што је највредније: мелодије које су преношене с колена на колено, из душе нашег народа.

А онда долази енергија! Наша школа има више од учионица — она има и своје оркестре! Ту су бендови који сви знају – „Чудна шума“ и „Детектори музике“ су бендови из Врчина, а бенд „ЗаВ“ је из Гроцке, а састављени су од ученика наше школе. Они не само да свирају рок са правим жаром, већ и наступају хуманитарно, показујући да је музика најлепша кад се дели. Имамо и хор флаута, гудачке ансамбле, камерне саставе и мале и велике хорове, у којима се гради дух заједништва и заједничког звука.

Ученици наше школе из године у годину освајају награде на такмичењима, од општинског до републичког нивоа и то не само због талента, већ због марљивог рада и подршке коју добијају од својих наставника. Али успех се не мери само дипломама и наградама. Успех је и осмех детета које први пут засвира или отпева песму. Успех је и аплауз публике на концерту, и сузе радоснице родитеља. То је наша мисија. И то је наша музика.

Зато смо јуче, у среду 18. јуна 2025. године, славили не само школу, већ и љубав према уметности, посвећеност и искру талента у сваком нашем ученику. Нека ова нота траје — јер код нас, у Гроцкој, музика има срце. И то срце куца снажно.

Али јуче, поред свих осмеха, нота и аплауза, носимо у себи и једну тиху тугу, јер смо свирали свирамо и певамо за неког ко више није са нама — а заувек је остао део нас.

Вукан Срдановић био је ученик наше школе. Био је дечак са осмехом који се памти, са радошћу у очима кад свира, са нечим што се не учи — са душом уметника. Вукан је био и друг, и ученик, и дете које је волело музику свим срцем. Његов прерани одлазак оставио је празнину — али и обавезу да се сећамо, да стварамо, да волимо још јаче, баш као што би он то желео.

Ово је био трећи по реду Меморијални концерт „Вукан Срдановић“ — знак да га нисмо заборавили, нити ћемо. У сваком тону, у свакој песми, у сваком аплаузу — куца и његово срце. Наступали су бендови „ЗаВ, „Чудна шума“ и „Детектори музике“, док је програм водио Бојан Боки Ивковић, уз асистенцију наставника Бранка Тријића, чинећи атмосферу позитивном, ведром и насмејаном, баш онако како би и сам Вукан желео.

Премијерно је изведена и посебна песма — песма коју су наши ученици сами написали и компоновали, и речи и музику. Ауторска песма “ЗаВ”, коју изводи истоимени бенд, настала је из њихових сећања, из емоције коју носе у себи, из жеље да кроз песму говоре оно што се не може рећи обичним речима. Та песма је њихово заједничко писмо Вукану. Текст за песму је написала уценица Ирена Николић, док је музику искомпоновала Мила Кијевчанин.

Јуче је музика, баш као и Вукан, була светлост која нас окупља, спаја и подсећа колико је сваки живот драгоцен.